Инсонлар оғриқларимизга малҳам бўлоладими?
Яқинда бир яхши суҳбатдошим билан шуни мулоҳаза қилгандик.
Улар: «Инсонлар малҳам бўлмас экан», — деганларида ўйланиб қолдим. Ахир нима сабаб одамларга интиламиз унда?
Мен айтдимки, одамлар малҳам қўйилганда унинг устидан боғланган боғич каби бўладилар.
Шуни яна озроқ ўйлаб кўрсак:
• бизнинг оғриқларимизга шифо фақатгина Аллоҳдан, буни малҳам деб олсак, боғич ўша малҳамни тутиб туриш учун керак;
• табиийки, баъзида иймон нури заифлашиб, тушкунликка тушамиз, хавотиримиз ортиб, ҳаловатимиз кетади. Худди шу пайт ҳам бизга иймон далда бўлади, лекин шу заифлашиб қолган иймонимизни ўзининг сўзи ва ёрдами билан инсонлар қувватлаб туради. Боғич ярага қўйилган малҳамни ташқи хавфлардан ҳимоялаб, уни тушиб кетишдан асрайди;
• гоҳида биз синамиз (маънан). Ўша пайт бизнинг синган қисмимиз тўғри қотиши учун ҳам шина (тиббий ускуна, суяк синганда ишлатилади) ва боғич керак бўлади, шинани тутиб туриш ҳам ўша боғичга боғлиқ.
Яна бошқа тарафдан қараб кўрсак:
• малҳам бор, унинг шифо бўлишига ишонч ҳам бор, лекин ташқи таъсирдан боғич орқали ҳимоя қилмасак, яраларимиз битиши мумкин, аммо сал секинлашиши мумкин, бизнинг Аллоҳга нисбатан гумонимизни тузатувчи бўлмагани каби, («Мен бандамнинг гумонидаман» мазмунидаги ҳадиси қудсийга ишора);
• баъзида боғичлар (оғир кунда далда бўлганлар)дан кечганимизда оғриқ бўлади, буни мисоли боғич ярамиздан чиққан қон билан бирга қотиб қолишига ўхшайди, вақтики, боғични ечмоқчи бўлсак, яра билан танамизга бирдек битиб қолган боғич, албатта, ярани қайта шилиб кетади;
• биз инсонлар баъзи боғичларга кўникиб қоламиз, улардан воз кечсак, аввалги қулайликни, хотиржамликни тополмаймиз, гўёки қўлимиз синиб шина боғлаб битгунча кутиб, қўлимизни ҳаракатлантирганимиз каби, боғич ечилгач бир муддат эркин ҳаракат қилишга қийналамиз.
Биз кўпинча шундаймиз, бизга далда бўлувчилардан, оғриқларимизни енгиллатганлардан воз кечамиз. Сабаби биз уни кирлатиб, ёмон аҳволга солган бўламиз, ўрнига янги, покиза боғичларни боғлаймиз ёки соғайиб уларга эҳтиёж сезмаймиз.
Бирор ким боғичларни ювиб қайта ишлатганини билмайман. Балки, биз бу борада исрофгардирмиз?!
Қ. Қ. Сизлар ҳам мулоҳазаларингизни ёзсангиз, албатта, мамнун бўламан.
Ўйлайманки, шартли сўзларни тўғри тушуниб ўқигансизлар.
@MuhammadAkbarAzim
Яқинда бир яхши суҳбатдошим билан шуни мулоҳаза қилгандик.
Улар: «Инсонлар малҳам бўлмас экан», — деганларида ўйланиб қолдим. Ахир нима сабаб одамларга интиламиз унда?
Мен айтдимки, одамлар малҳам қўйилганда унинг устидан боғланган боғич каби бўладилар.
Шуни яна озроқ ўйлаб кўрсак:
• бизнинг оғриқларимизга шифо фақатгина Аллоҳдан, буни малҳам деб олсак, боғич ўша малҳамни тутиб туриш учун керак;
• табиийки, баъзида иймон нури заифлашиб, тушкунликка тушамиз, хавотиримиз ортиб, ҳаловатимиз кетади. Худди шу пайт ҳам бизга иймон далда бўлади, лекин шу заифлашиб қолган иймонимизни ўзининг сўзи ва ёрдами билан инсонлар қувватлаб туради. Боғич ярага қўйилган малҳамни ташқи хавфлардан ҳимоялаб, уни тушиб кетишдан асрайди;
• гоҳида биз синамиз (маънан). Ўша пайт бизнинг синган қисмимиз тўғри қотиши учун ҳам шина (тиббий ускуна, суяк синганда ишлатилади) ва боғич керак бўлади, шинани тутиб туриш ҳам ўша боғичга боғлиқ.
Яна бошқа тарафдан қараб кўрсак:
• малҳам бор, унинг шифо бўлишига ишонч ҳам бор, лекин ташқи таъсирдан боғич орқали ҳимоя қилмасак, яраларимиз битиши мумкин, аммо сал секинлашиши мумкин, бизнинг Аллоҳга нисбатан гумонимизни тузатувчи бўлмагани каби, («Мен бандамнинг гумонидаман» мазмунидаги ҳадиси қудсийга ишора);
• баъзида боғичлар (оғир кунда далда бўлганлар)дан кечганимизда оғриқ бўлади, буни мисоли боғич ярамиздан чиққан қон билан бирга қотиб қолишига ўхшайди, вақтики, боғични ечмоқчи бўлсак, яра билан танамизга бирдек битиб қолган боғич, албатта, ярани қайта шилиб кетади;
• биз инсонлар баъзи боғичларга кўникиб қоламиз, улардан воз кечсак, аввалги қулайликни, хотиржамликни тополмаймиз, гўёки қўлимиз синиб шина боғлаб битгунча кутиб, қўлимизни ҳаракатлантирганимиз каби, боғич ечилгач бир муддат эркин ҳаракат қилишга қийналамиз.
Биз кўпинча шундаймиз, бизга далда бўлувчилардан, оғриқларимизни енгиллатганлардан воз кечамиз. Сабаби биз уни кирлатиб, ёмон аҳволга солган бўламиз, ўрнига янги, покиза боғичларни боғлаймиз ёки соғайиб уларга эҳтиёж сезмаймиз.
Бирор ким боғичларни ювиб қайта ишлатганини билмайман. Балки, биз бу борада исрофгардирмиз?!
Қ. Қ. Сизлар ҳам мулоҳазаларингизни ёзсангиз, албатта, мамнун бўламан.
@MuhammadAkbarAzim
Инстаграмимга яна битта шеърдан парча юклаб қўйдик. Ашағли бўпкетсам керак охири. ))
Ҳавола: https://www.instagram.com/reel/DIJYPmkMlW0/?igsh=MzRlODBiNWFlZA==
Ҳавола: https://www.instagram.com/reel/DIJYPmkMlW0/?igsh=MzRlODBiNWFlZA==
Фарғонанинг ёмғир ёғаётган вақтидаги гўзаллиги суратларда.
Дўстим Самариддиндан ҳадя ўлароқ китоб келган экан. Ёмғир остидаги сайр ила кўнгил ёздим ҳамда ҳадя олишдаги хурсандчиликни жамлаб олдим.
Анча роҳат олдим ўзиям.
Дўстим Самариддиндан ҳадя ўлароқ китоб келган экан. Ёмғир остидаги сайр ила кўнгил ёздим ҳамда ҳадя олишдаги хурсандчиликни жамлаб олдим.
Анча роҳат олдим ўзиям.
Хатиб Бағдодий ўзларининг «Тарих» китобларида Абу Каромагача бўлган санад билан шундай дейдилар:
«Биз (имом Шофеъийнинг ҳамда имом Бухорийнинг билвосита устозлари) Вакиъ ибн Жарроҳнинг ҳузурларида эдик. Тўсатдан бир киши: «Абу Ҳанифа хато қилди», — деди. Шунда Вакиъ: «Абу Ҳанифанинг ҳузурида ижтиҳод ва қиёсда тенги йўқ Абу Юсуф, Муҳаммад ибн Ҳасан ва Зуфар, ҳадис илмини тушунишда Яҳё ибн Закариё, Ҳафс ибн Ғиёс, Алийнинг ўғиллари Ҳиббон ва Қандал, араб тилини билишда эса Абдуллоҳ ибн Масъуднинг набираси Қосим Маън, зуҳду тақвода ўрнак бўладиган Довуд ибн Наср Тоий ва Фузайл ибн Иёз ҳамда тафсир, ҳадис ва тарихни билишда Абдуллоҳ ибн Муборак каби инсонлар бўла туриб, қандай қилиб хатога йўл қўйиши мумкин?! Шундай инсонлар унинг шогирди ва ҳаммажлиси бўлса-ю, Абу Ҳанифа улар билан бирга хато қилиши мумкинми?! Абу Ҳанифа раҳматуллоҳи алайҳ хато қилса, атрофида мана шундай забардаст шогирдлари у кишининг хатосини тўғрилаган бўлардику?!» — дедилар.
«Имом Аъзам» китобидан
#Имом_Аъзам Абу Ҳанифа роҳматуллоҳи алайҳ
@MuhammadAkbarAzim
«Биз (имом Шофеъийнинг ҳамда имом Бухорийнинг билвосита устозлари) Вакиъ ибн Жарроҳнинг ҳузурларида эдик. Тўсатдан бир киши: «Абу Ҳанифа хато қилди», — деди. Шунда Вакиъ: «Абу Ҳанифанинг ҳузурида ижтиҳод ва қиёсда тенги йўқ Абу Юсуф, Муҳаммад ибн Ҳасан ва Зуфар, ҳадис илмини тушунишда Яҳё ибн Закариё, Ҳафс ибн Ғиёс, Алийнинг ўғиллари Ҳиббон ва Қандал, араб тилини билишда эса Абдуллоҳ ибн Масъуднинг набираси Қосим Маън, зуҳду тақвода ўрнак бўладиган Довуд ибн Наср Тоий ва Фузайл ибн Иёз ҳамда тафсир, ҳадис ва тарихни билишда Абдуллоҳ ибн Муборак каби инсонлар бўла туриб, қандай қилиб хатога йўл қўйиши мумкин?! Шундай инсонлар унинг шогирди ва ҳаммажлиси бўлса-ю, Абу Ҳанифа улар билан бирга хато қилиши мумкинми?! Абу Ҳанифа раҳматуллоҳи алайҳ хато қилса, атрофида мана шундай забардаст шогирдлари у кишининг хатосини тўғрилаган бўлардику?!» — дедилар.
«Имом Аъзам» китобидан
#Имом_Аъзам Абу Ҳанифа роҳматуллоҳи алайҳ
@MuhammadAkbarAzim
«Азму қарор қилганингдан сўнг Аллоҳга таваккал қил. Албатта, Аллоҳ таваккал қилувчиларни севади».
Оли Имрон сураси, 159-оят.
@MuhammadAkbarAzim
Оли Имрон сураси, 159-оят.
@MuhammadAkbarAzim
«Халқнинг бузилиши ҳукмдорларнинг бузулишидан келиб чиқади: ҳукмдорларнинг бузилиши эса олимларнинг бузилишидан келиб чиқади. Агар олимлар ҳақиқий олим бўлганларида, ҳукмдорлар солиҳ бўларди ва халқ ҳам тўғри йўлда бўларди».
Имом ал-Ғаззолий رحمه الله
Имом Ғаззолийнинг бу сўзи жамиятдаги ахлоқий бузилиш занжирини кўрсатади: бу аввало олимлардан бошланади, чунки улар ҳукмдорларнинг ақл ва ахлоқий асосини шакллантиради, кейин эса бу таъсир халққача етиб боради. Агар олимлар ўз вазифаларини бажармаса, илмсизлик, порахўрлик ёки қўрқув туфайли ҳукмдорлар донолик ва адолатдан маҳрум бўлади, натижада бутун жамият инқирозга юз тутади. Бу тарихда ҳам, ҳозирги замонда ҳам кўп бора тасдиқланган ҳақиқатдир...
© Skéftomai
@MuhammadAkbarAzim
Имом ал-Ғаззолий رحمه الله
Имом Ғаззолийнинг бу сўзи жамиятдаги ахлоқий бузилиш занжирини кўрсатади: бу аввало олимлардан бошланади, чунки улар ҳукмдорларнинг ақл ва ахлоқий асосини шакллантиради, кейин эса бу таъсир халққача етиб боради. Агар олимлар ўз вазифаларини бажармаса, илмсизлик, порахўрлик ёки қўрқув туфайли ҳукмдорлар донолик ва адолатдан маҳрум бўлади, натижада бутун жамият инқирозга юз тутади. Бу тарихда ҳам, ҳозирги замонда ҳам кўп бора тасдиқланган ҳақиқатдир...
© Skéftomai
@MuhammadAkbarAzim
— Бир ўзим бўлганим маъқул.
— Ҳеч кимга ёлғиз бўлиш маъқул эмас.
«Руҳшунос» сериалидан.
@MuhammadAkbarAzim
— Ҳеч кимга ёлғиз бўлиш маъқул эмас.
«Руҳшунос» сериалидан.
@MuhammadAkbarAzim
Oz qolibdi, azizlar, ulgurib qolinglar!
Oramizda kimda bemorlik boʻlsa, ixlos bilan shu xayriyaga hissa qoʻshsa, inshaalloh, shifo topadi.
Abu Bakr Xabbaziy rahimahulloh deydilar: “Ogʻir kasallikka yoʻliqdim. Meni koʻrgani bir solih qoʻshnim keldi va menga: “Rasululloh ﷺning "Bemorlaringizni sadaqa bilan davolanglar” degan hadislariga amal qilgin", — dedi. Yoz vaqti edi. Koʻpgina tarvuz sotib oldim-da, faqirlar va yosh bolalardan iborat katta jamoatni yigʻdim. Ularni tarvuz bilan siyladim. Ular yeyishdi va qoʻllarini koʻtarib, Alloh taolodan mening haqqimga shifo soʻrab duo qilishdi.
Allohga qasamki, tong otdi hamki, Alloh tabaroka va taoloning fazli bilan butkul tuzalib, ofiyat topgan edim”.
Imom Zahabiyning “Siyari aʼlamu nubalo” kitobidan.
Oramizda kimda bemorlik boʻlsa, ixlos bilan shu xayriyaga hissa qoʻshsa, inshaalloh, shifo topadi.
Abu Bakr Xabbaziy rahimahulloh deydilar: “Ogʻir kasallikka yoʻliqdim. Meni koʻrgani bir solih qoʻshnim keldi va menga: “Rasululloh ﷺning "Bemorlaringizni sadaqa bilan davolanglar” degan hadislariga amal qilgin", — dedi. Yoz vaqti edi. Koʻpgina tarvuz sotib oldim-da, faqirlar va yosh bolalardan iborat katta jamoatni yigʻdim. Ularni tarvuz bilan siyladim. Ular yeyishdi va qoʻllarini koʻtarib, Alloh taolodan mening haqqimga shifo soʻrab duo qilishdi.
Allohga qasamki, tong otdi hamki, Alloh tabaroka va taoloning fazli bilan butkul tuzalib, ofiyat topgan edim”.
Imom Zahabiyning “Siyari aʼlamu nubalo” kitobidan.
Forwarded from Nurmuhammad Xo'ja
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Инстаграм ва бошқа ижтимоий тармоқларда ўз суратини “Ghibli” ва бошқа турдаги анимацион нусхасини тайёрлаш оммалашди. Бу хусусда эътиборли уламоларимиздан бўлган Маҳмуд Усмон ҳафизаҳаллоҳнинг 3 йил муқаддам ёзган постларини сизларга ҳавола этаман:
Бугун фейсбукда ўз суратининг эможи'га ўхшаш нусхасини яратиш «мода» бўлибди.
Яхшилар, жонли нарсалар суратини чизиш тўрт мазҳаб уламолар наздида ҳаром бўлган иш. Ижмо китобларида ҳатто бунинг ҳаром эканига ижмо қилингани айтилади.
Камераларда олинган сурат (фотография)ни аксар уламолар ҳаром эмас, сабаби у ҳаётда бор нарсанинг аксини ифодалайди, дейди.
Энди бугун фейсбукда одатга айлантирилган нарса — фотографиясини эможи каби, гўёки, чизилгандек суратга айлантириш уни фотография ҳукмидан чиқариб, қўл билан чизилган сурат ҳукмида қилиб қўйиши мумкин. Зеро фиқҳда қоида: нарсалар ўзларига энг яқин бўлган бошқа нарсалар ҳукмини олади.
Ҳадисда: «Аллоҳ сурат яратувчиларни лаънатласин», — дейилган. Имом Бухорий ривоят қилган ҳадисда Аллоҳ таоло махлуқларига ўхшатиб сурат чизганлар Қиёматда энг қаттиқ азобга дучор бўлувчилар экани айтилган.
Фуқаҳолар ҳадисдаги сурат жонли нарсаларни чизиш эканини таъкидлаганлар.
Шундай экан, бугун оммалашган ўз фотографиянгиздан эможи каби сурат ясаш ишига яқинлашманг.
Яна бир нарса, юқоридаги ишда ҳам, бошқа ишларда ҳам, билингки, одамзод бошқалар нима қилса подага ўхшаб эргашиб кетавермаслиги керак. Балки ҳар бир ишни дини, ақли ва виждони тарозисида ўлчаб, кейин уни қилиши ё ташлаши инсон учун муносиброқ.
Валлоҳу аълам.
@MuhammadAkbarAzim
Бугун фейсбукда ўз суратининг эможи'га ўхшаш нусхасини яратиш «мода» бўлибди.
Яхшилар, жонли нарсалар суратини чизиш тўрт мазҳаб уламолар наздида ҳаром бўлган иш. Ижмо китобларида ҳатто бунинг ҳаром эканига ижмо қилингани айтилади.
Камераларда олинган сурат (фотография)ни аксар уламолар ҳаром эмас, сабаби у ҳаётда бор нарсанинг аксини ифодалайди, дейди.
Энди бугун фейсбукда одатга айлантирилган нарса — фотографиясини эможи каби, гўёки, чизилгандек суратга айлантириш уни фотография ҳукмидан чиқариб, қўл билан чизилган сурат ҳукмида қилиб қўйиши мумкин. Зеро фиқҳда қоида: нарсалар ўзларига энг яқин бўлган бошқа нарсалар ҳукмини олади.
Ҳадисда: «Аллоҳ сурат яратувчиларни лаънатласин», — дейилган. Имом Бухорий ривоят қилган ҳадисда Аллоҳ таоло махлуқларига ўхшатиб сурат чизганлар Қиёматда энг қаттиқ азобга дучор бўлувчилар экани айтилган.
Фуқаҳолар ҳадисдаги сурат жонли нарсаларни чизиш эканини таъкидлаганлар.
Шундай экан, бугун оммалашган ўз фотографиянгиздан эможи каби сурат ясаш ишига яқинлашманг.
Яна бир нарса, юқоридаги ишда ҳам, бошқа ишларда ҳам, билингки, одамзод бошқалар нима қилса подага ўхшаб эргашиб кетавермаслиги керак. Балки ҳар бир ишни дини, ақли ва виждони тарозисида ўлчаб, кейин уни қилиши ё ташлаши инсон учун муносиброқ.
Валлоҳу аълам.
@MuhammadAkbarAzim