Forwarded from Руски дом у Београду
🇷🇺🤝☦️🇷🇸 Свечано откривен обновљени споменик руским добровољцима из Српско-турског рата сутра у Алексинцу
У Алексинцу је одржана свечана церемонија откривања рестаурираног споменика руским добровољцима, палим 1876. године током Српско-турског рата за ослобођење Србије од османске власти.
Сам меморијал и припадајући простор у градском парку Брђанка обновљени су уз подршку Јамало-њењечког аутономног округа Руске Федерације и Владе Србије. Пројекат обнове споменика руским добровољцима у Алексинцу реализован је на иницијативу и уз подршку Руског дома у Београду.
Церемонија је почела освештањем споменика и парастосом за погинуле војнике, који су служили Архиепископ и Митрополит нишки Арсеније, а потом су били положени венци.
Свечаности су присуствовале званичне делегације Владе Србије, представници локалних власти на челу са председником општине Далибором Радичевићем, свештенства Српске православне цркве, друштвених и културних организација. Са руске стране су присуствовале делегације Јамало-њењечког аутономног округа на челу са заменицом управника послова владе те руске регије Лианом Хајрулином која је прочитала званично обраћање губернатора Дмитрија Артјухова, Амбасаде Русије у Србији на челу са министром-саветником Алексејем Семенихиним, Руског дома у Београду на челу са директором Јевгенијем Барановим, Руско-српског хуманитарног центра, Руског научног института и Школе при Амбасади Русије.
Посебну атмосферу церемонији дао је и кратак наступ солиста Државног академског руског народног ансамбла „Русија“, који ће ВЕЧЕРАС, у 19.00, у Дому културе и уметности одржати велики концерт за становнике и госте града Алекцинца у оквиру Дана духовне културе Русије у Србији.
Додатну важност и значај догађају даје и историјски континуитет: оригинални споменик руским добровољцима у Алексинцу откривен је 8. новембра 1880. године средствима прикупљеним од стране патриотске јавности Русије, а после једног и по века је рестауриран, такође захваљујући активној подршци руске стране. У част овог датума, Руски научни институт у Београду припремио је и објавио у електронској форми на свом сајту факсимилно издање из 1881. године на српском језику, посвећено свечаностима поводом откривања првобитног споменика.
Откривање обновљеног споменика руским добровољцима важан је догађај за општину Алексинац и југ Србије — прилика да се ода почаст сећању на хиљаде руских хероја који су се раме уз раме борили са српском браћом за њихову слободу и независност, и још један корак у јачању сарадње Русије и Србије у области очувања историјског сећања.
Фотографије: Општина Алексинац.
У Алексинцу је одржана свечана церемонија откривања рестаурираног споменика руским добровољцима, палим 1876. године током Српско-турског рата за ослобођење Србије од османске власти.
Сам меморијал и припадајући простор у градском парку Брђанка обновљени су уз подршку Јамало-њењечког аутономног округа Руске Федерације и Владе Србије. Пројекат обнове споменика руским добровољцима у Алексинцу реализован је на иницијативу и уз подршку Руског дома у Београду.
Церемонија је почела освештањем споменика и парастосом за погинуле војнике, који су служили Архиепископ и Митрополит нишки Арсеније, а потом су били положени венци.
Свечаности су присуствовале званичне делегације Владе Србије, представници локалних власти на челу са председником општине Далибором Радичевићем, свештенства Српске православне цркве, друштвених и културних организација. Са руске стране су присуствовале делегације Јамало-њењечког аутономног округа на челу са заменицом управника послова владе те руске регије Лианом Хајрулином која је прочитала званично обраћање губернатора Дмитрија Артјухова, Амбасаде Русије у Србији на челу са министром-саветником Алексејем Семенихиним, Руског дома у Београду на челу са директором Јевгенијем Барановим, Руско-српског хуманитарног центра, Руског научног института и Школе при Амбасади Русије.
Посебну атмосферу церемонији дао је и кратак наступ солиста Државног академског руског народног ансамбла „Русија“, који ће ВЕЧЕРАС, у 19.00, у Дому културе и уметности одржати велики концерт за становнике и госте града Алекцинца у оквиру Дана духовне културе Русије у Србији.
Додатну важност и значај догађају даје и историјски континуитет: оригинални споменик руским добровољцима у Алексинцу откривен је 8. новембра 1880. године средствима прикупљеним од стране патриотске јавности Русије, а после једног и по века је рестауриран, такође захваљујући активној подршци руске стране. У част овог датума, Руски научни институт у Београду припремио је и објавио у електронској форми на свом сајту факсимилно издање из 1881. године на српском језику, посвећено свечаностима поводом откривања првобитног споменика.
Откривање обновљеног споменика руским добровољцима важан је догађај за општину Алексинац и југ Србије — прилика да се ода почаст сећању на хиљаде руских хероја који су се раме уз раме борили са српском браћом за њихову слободу и независност, и још један корак у јачању сарадње Русије и Србије у области очувања историјског сећања.
Фотографије: Општина Алексинац.
❤17👍7👏3
Шта је заједничко у дирљивој романси „Славуј“, великој руској опери „Кнез Игор“ и химни „Боже, цара чувај!“?
Њихови аутори су били војници,
а истовремено и одлични композитори.
Прозор у Русију🏹
Њихови аутори су били војници,
а истовремено и одлични композитори.
Прозор у Русију
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Прозор у Русију
7 руских композитора који су служили у војсци
Ове композиторе су привлачиле не само оркестарске мелодије већ и музика топова.
❤16
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
🇩🇿🤝🇷🇺
Рашид је дошао у Русију пре 11 година да би студирао на факултету међународних односа и научио је руски да би могао да стекне образовање и да ради у земљи. У почетку није знао ни азбуку, каже он.
отворите📱 Прозор у Русију
Рашид је дошао у Русију пре 11 година да би студирао на факултету међународних односа и научио је руски да би могао да стекне образовање и да ради у земљи. У почетку није знао ни азбуку, каже он.
отворите
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍14
😃На руском се каже: Любопытной Варваре на базаре нос оторвали!Наравно, ниједна Варвара није повређена.
И нос је остао нетакнут. Али новац — тешко.👃👃👃
Прозор у Русију❤️
И нос је остао нетакнут. Али новац — тешко.👃👃👃
Прозор у Русију
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Прозор у Русију
„Радозналој Варвари су нос откинули на пијаци.“ Зашто?
Наравно, ниједна Варвара није повређена. И нос је остао нетакнут. Али новац — тешко.
👍4✍1
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Ова супа се такмичи са познатим боршчом за титулу најомиљеније руске супе. У ствари, једна руска изрека гласи: шчи и каша храна су наша.
С обзиром да је тако популаран свуда у земљи, постоји преко 1000 рецепата за припремање шчија: са печуркама, младим купусом, штавељом, димљеним свињским ребрима, лососом, посни итд. Немојте се устезати да направите сопствену верзију са састојцима које имате у фрижидеру, само не заборавите кључну ствар: ситно сецкани купус 🍲😋
отворите📱 Прозор у Русију
С обзиром да је тако популаран свуда у земљи, постоји преко 1000 рецепата за припремање шчија: са печуркама, младим купусом, штавељом, димљеним свињским ребрима, лососом, посни итд. Немојте се устезати да направите сопствену верзију са састојцима које имате у фрижидеру, само не заборавите кључну ствар: ситно сецкани купус 🍲
отворите
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍17❤1
Тог дана, совјетске трупе су потпуно очистиле Таманско полуострво од непријатеља и стигле до Керчког мореуза.
Прозор у Русију❤️
Прозор у Русију
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Прозор у Русију
Пре тачно 82 године, 9. октобра 1943. године завршена је Битка за Кавказ
Тог дана, совјетске трупе су потпуно очистиле Таманско полуострво од непријатеља и стигле до Керчког мореуза.
❤15
Отац сајберпанка, Вилијам Гибсон, аутор филмова „Џони Мнемоник“, „Неуромансер“ и „Хотел Нова Ружа“,
признао је да је на његов рад утицао... руски музичар, Виктор Цој.
отворите📱 Прозор у Русију
признао је да је на његов рад утицао... руски музичар, Виктор Цој.
отворите
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Прозор у Русију
Како је Виктор Цој утицао на аутора филма „Џони Мнемоник“
Отац сајберпанка, Вилијам Гибсон, аутор филмова „Џони Мнемоник“, „Неуромансер“ и „Хотел Новаја Роза“, признао је да је на његов рад утицао... руски музичар, Виктор Цој.
❤11👍4
Песма је заиста постала омиљена и популарна.
Толико да је на годишњицу, пет година касније,
уметник Алексеј Варламов оживео стихове хита
у својој слици
„Дуж широке Волге“.
🎶🎵🎼
Прозор у Русију🔔
Толико да је на годишњицу, пет година касније,
уметник Алексеј Варламов оживео стихове хита
у својој слици
„Дуж широке Волге“.
🎶🎵🎼
Прозор у Русију
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Прозор у Русију
На овој слици можете „чути“ познату песму о Волги
Чувено горковско бродоградилиште „Красноје Сормово“ 1949. године је прославило своју стогодишњицу. Читава земља је славила:
часописи и новине су препричавали о свакодневном животу и подвизима фабрике, компоновали песме и сликали слике.
часописи и новине су препричавали о свакодневном животу и подвизима фабрике, компоновали песме и сликали слике.
❤14👍2
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Прозор у Русију
Која су имена Немци давали совјетском оружју током Другог светског рата?
Два совјетска тенка су нацисте подсећала на Микија Мауса.
👍14
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Да ли је најмлађа ћерка Николаја Другог преживела стрељање?
Гласине о томе да је Анастасија некако успела да избегне смрт појавили су се одмах после 1918. у европским круговима руске емиграције. 1920. године полицајац у Берлину је зауставио младу жену која је покушала да скочи с моста. Она је била у стању нервног слома и смештена је у менталну институцију у Далдорфу (данас Витенау). Две године касније почела је да се представља као кнегињица Анастасија.
Друге познате лажне Анастасије биле су: Ана Андерсон, Елеонора Кригер (1901-1954), која се појавила у бугарском селу; Надежда Васиљева (?-1971), ментално оболела особа која је године провела у менталним институцијама и затворима у СССР-у и на крају се убила изгладњивањем у психијатријској болници на острву Свијажск у данашњем Татарстану; Наталија Билиходзе, Грузијка која се 1995. године „огласила” као Анастасија Романова, а умрла 2000. године и сматра се за последњу лажну Анастасију.
Укупно их је било око 30.
отворите📱 Прозор у Русију
Гласине о томе да је Анастасија некако успела да избегне смрт појавили су се одмах после 1918. у европским круговима руске емиграције. 1920. године полицајац у Берлину је зауставио младу жену која је покушала да скочи с моста. Она је била у стању нервног слома и смештена је у менталну институцију у Далдорфу (данас Витенау). Две године касније почела је да се представља као кнегињица Анастасија.
Друге познате лажне Анастасије биле су: Ана Андерсон, Елеонора Кригер (1901-1954), која се појавила у бугарском селу; Надежда Васиљева (?-1971), ментално оболела особа која је године провела у менталним институцијама и затворима у СССР-у и на крају се убила изгладњивањем у психијатријској болници на острву Свијажск у данашњем Татарстану; Наталија Билиходзе, Грузијка која се 1995. године „огласила” као Анастасија Романова, а умрла 2000. године и сматра се за последњу лажну Анастасију.
Укупно их је било око 30.
отворите
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🙏11
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Литице, реке и густе шуме тестирају вашу издржљивост и поклањају вам прави осећај слободе. Далеки исток - земља авантуре! 🌲 🌊
🎬 путешественникдв
📍 Прозор у Русију
🎬 путешественникдв
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍13🔥2
Град Череповец је рођен на Саборном брду. У 14. веку ученици Светог Сергија Радоњешког, Теодосије и Атанасије, основали су на овом месту Васкрсењски манастир. Око њега се развило насеље, које је 1777. године указом Катарине II добило статус града. Управо овде стоји Васкрсењска саборна црква из 18. века, најстарија грађевина у Череповцу данас.
📍 Прозор у Русију
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Прозор у Русију
5 ствари које треба урадити у Череповцу, „граду металурга“
Овај град у Вологодској области ретко се појављује на страницама великих водича или у путописима блогера. Али бићете пријатно изненађени његовим културним богатством и разноликошћу.
👍8❤3
Совјетски пропагандни постери о памуку су се могли наћи буквално свуда - школама, јавним установама...
запратите 👍 Прозор у Русију
запратите 👍 Прозор у Русију
Прозор у Русију
Зашто су памук у СССР-у звали „бело злато“?
Као и злато, памук је био изузетно профитабилна роба. У Руском царству, а касније и у СССР-у, био је вредан ресурс за домаћу производњу текстила, а током совјетског периода постао је важна пољопривредна извозна култура.
👍7❤2
Андрејев је причао да је једном чуо свог радника како седи на трему и свира балалајку. Ритам и оригиналност инструмента су га запањили: „Сећам се да ми се тада мисао, као усијано гвожђе, урезала у мозак: желим да сам свирам балалајку и усавршим је!“
Прозор у Русију
Како је виртуоз Василиј Андрејев прославио балалајку широм света
У његовим рукама балалајка је од инструмента за сеоске забаве постала инструмент симфонијског оркестра и један од симбола Русије.
👍14❤5
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Пешачење до села Сулук (Хабаровски крај). Вијугава стаза кроз шуме, звук воде и свеж ваздух! 🌲
🎬 путешественникдв
📍 Прозор у Русију
🎬 путешественникдв
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍13❤7
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
У 17. веку, „за време поста увек се могло наћи на трпези ’прасеће тељноје’ и ’пачије тељноје’“. Страни гости за царском трпезом су говорили да је немогуће разликовати ово јело од праве јагњетине или прасетине.
Рецепт: Одвојте месо рибе од костију, самељите док не постане као тесто, додајте црни лук и шафран, ставите добијену масу у дрвене калупе који подсећају на јагње или гуску и испржите на биљном уљу у дубоком тигању. Укус је заиста непревазиђен. Неупућени људи мисле да је то права јагњентина. Куварска вештина претвара рибу у петла, пиле, гуску, патку, итд.
🎬 YT/Любовь Сазонова
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
❤18
„Наполеону је било хладно у Русији, а Хитлеру ће бити вруће!“
Прозор у Русију
Како су приказивали Хитлера на совјетским плакатима
Вођу Трећег рајха су често поредили са Наполеоном и обећавали му сличну судбину.
👍8
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Јесење скривено благо руских шума 🍂
Руси су вероватно највећи љубитељи гљива на свету! Они су просто фасцинирани процесом брања печурака или „тихим ловом“, како га зову 🍄🟫
😀 Прозор у Русију
Руси су вероватно највећи љубитељи гљива на свету! Они су просто фасцинирани процесом брања печурака или „тихим ловом“, како га зову 🍄🟫
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍19