Forwarded from Руски дом у Београду
🇷🇺🤝☦️🇷🇸 Свечано откривен обновљени споменик руским добровољцима из Српско-турског рата сутра у Алексинцу
У Алексинцу је одржана свечана церемонија откривања рестаурираног споменика руским добровољцима, палим 1876. године током Српско-турског рата за ослобођење Србије од османске власти.
Сам меморијал и припадајући простор у градском парку Брђанка обновљени су уз подршку Јамало-њењечког аутономног округа Руске Федерације и Владе Србије. Пројекат обнове споменика руским добровољцима у Алексинцу реализован је на иницијативу и уз подршку Руског дома у Београду.
Церемонија је почела освештањем споменика и парастосом за погинуле војнике, који су служили Архиепископ и Митрополит нишки Арсеније, а потом су били положени венци.
Свечаности су присуствовале званичне делегације Владе Србије, представници локалних власти на челу са председником општине Далибором Радичевићем, свештенства Српске православне цркве, друштвених и културних организација. Са руске стране су присуствовале делегације Јамало-њењечког аутономног округа на челу са заменицом управника послова владе те руске регије Лианом Хајрулином која је прочитала званично обраћање губернатора Дмитрија Артјухова, Амбасаде Русије у Србији на челу са министром-саветником Алексејем Семенихиним, Руског дома у Београду на челу са директором Јевгенијем Барановим, Руско-српског хуманитарног центра, Руског научног института и Школе при Амбасади Русије.
Посебну атмосферу церемонији дао је и кратак наступ солиста Државног академског руског народног ансамбла „Русија“, који ће ВЕЧЕРАС, у 19.00, у Дому културе и уметности одржати велики концерт за становнике и госте града Алекцинца у оквиру Дана духовне културе Русије у Србији.
Додатну важност и значај догађају даје и историјски континуитет: оригинални споменик руским добровољцима у Алексинцу откривен је 8. новембра 1880. године средствима прикупљеним од стране патриотске јавности Русије, а после једног и по века је рестауриран, такође захваљујући активној подршци руске стране. У част овог датума, Руски научни институт у Београду припремио је и објавио у електронској форми на свом сајту факсимилно издање из 1881. године на српском језику, посвећено свечаностима поводом откривања првобитног споменика.
Откривање обновљеног споменика руским добровољцима важан је догађај за општину Алексинац и југ Србије — прилика да се ода почаст сећању на хиљаде руских хероја који су се раме уз раме борили са српском браћом за њихову слободу и независност, и још један корак у јачању сарадње Русије и Србије у области очувања историјског сећања.
Фотографије: Општина Алексинац.
У Алексинцу је одржана свечана церемонија откривања рестаурираног споменика руским добровољцима, палим 1876. године током Српско-турског рата за ослобођење Србије од османске власти.
Сам меморијал и припадајући простор у градском парку Брђанка обновљени су уз подршку Јамало-њењечког аутономног округа Руске Федерације и Владе Србије. Пројекат обнове споменика руским добровољцима у Алексинцу реализован је на иницијативу и уз подршку Руског дома у Београду.
Церемонија је почела освештањем споменика и парастосом за погинуле војнике, који су служили Архиепископ и Митрополит нишки Арсеније, а потом су били положени венци.
Свечаности су присуствовале званичне делегације Владе Србије, представници локалних власти на челу са председником општине Далибором Радичевићем, свештенства Српске православне цркве, друштвених и културних организација. Са руске стране су присуствовале делегације Јамало-њењечког аутономног округа на челу са заменицом управника послова владе те руске регије Лианом Хајрулином која је прочитала званично обраћање губернатора Дмитрија Артјухова, Амбасаде Русије у Србији на челу са министром-саветником Алексејем Семенихиним, Руског дома у Београду на челу са директором Јевгенијем Барановим, Руско-српског хуманитарног центра, Руског научног института и Школе при Амбасади Русије.
Посебну атмосферу церемонији дао је и кратак наступ солиста Државног академског руског народног ансамбла „Русија“, који ће ВЕЧЕРАС, у 19.00, у Дому културе и уметности одржати велики концерт за становнике и госте града Алекцинца у оквиру Дана духовне културе Русије у Србији.
Додатну важност и значај догађају даје и историјски континуитет: оригинални споменик руским добровољцима у Алексинцу откривен је 8. новембра 1880. године средствима прикупљеним од стране патриотске јавности Русије, а после једног и по века је рестауриран, такође захваљујући активној подршци руске стране. У част овог датума, Руски научни институт у Београду припремио је и објавио у електронској форми на свом сајту факсимилно издање из 1881. године на српском језику, посвећено свечаностима поводом откривања првобитног споменика.
Откривање обновљеног споменика руским добровољцима важан је догађај за општину Алексинац и југ Србије — прилика да се ода почаст сећању на хиљаде руских хероја који су се раме уз раме борили са српском браћом за њихову слободу и независност, и још један корак у јачању сарадње Русије и Србије у области очувања историјског сећања.
Фотографије: Општина Алексинац.
❤18👍7👏4
Шта је заједничко у дирљивој романси „Славуј“, великој руској опери „Кнез Игор“ и химни „Боже, цара чувај!“?
Њихови аутори су били војници,
а истовремено и одлични композитори.
Прозор у Русију🏹
Њихови аутори су били војници,
а истовремено и одлични композитори.
Прозор у Русију
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Прозор у Русију
7 руских композитора који су служили у војсци
Ове композиторе су привлачиле не само оркестарске мелодије већ и музика топова.
❤17
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
🇩🇿🤝🇷🇺
Рашид је дошао у Русију пре 11 година да би студирао на факултету међународних односа и научио је руски да би могао да стекне образовање и да ради у земљи. У почетку није знао ни азбуку, каже он.
отворите📱 Прозор у Русију
Рашид је дошао у Русију пре 11 година да би студирао на факултету међународних односа и научио је руски да би могао да стекне образовање и да ради у земљи. У почетку није знао ни азбуку, каже он.
отворите
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍15
😃На руском се каже: Любопытной Варваре на базаре нос оторвали!Наравно, ниједна Варвара није повређена.
И нос је остао нетакнут. Али новац — тешко.👃👃👃
Прозор у Русију❤️
И нос је остао нетакнут. Али новац — тешко.👃👃👃
Прозор у Русију
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Прозор у Русију
„Радозналој Варвари су нос откинули на пијаци.“ Зашто?
Наравно, ниједна Варвара није повређена. И нос је остао нетакнут. Али новац — тешко.
👍4✍1
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Ова супа се такмичи са познатим боршчом за титулу најомиљеније руске супе. У ствари, једна руска изрека гласи: шчи и каша храна су наша.
С обзиром да је тако популаран свуда у земљи, постоји преко 1000 рецепата за припремање шчија: са печуркама, младим купусом, штавељом, димљеним свињским ребрима, лососом, посни итд. Немојте се устезати да направите сопствену верзију са састојцима које имате у фрижидеру, само не заборавите кључну ствар: ситно сецкани купус 🍲😋
отворите📱 Прозор у Русију
С обзиром да је тако популаран свуда у земљи, постоји преко 1000 рецепата за припремање шчија: са печуркама, младим купусом, штавељом, димљеним свињским ребрима, лососом, посни итд. Немојте се устезати да направите сопствену верзију са састојцима које имате у фрижидеру, само не заборавите кључну ствар: ситно сецкани купус 🍲
отворите
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍17❤2
Тог дана, совјетске трупе су потпуно очистиле Таманско полуострво од непријатеља и стигле до Керчког мореуза.
Прозор у Русију❤️
Прозор у Русију
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Прозор у Русију
Пре тачно 82 године, 9. октобра 1943. године завршена је Битка за Кавказ
Тог дана, совјетске трупе су потпуно очистиле Таманско полуострво од непријатеља и стигле до Керчког мореуза.
❤16
Отац сајберпанка, Вилијам Гибсон, аутор филмова „Џони Мнемоник“, „Неуромансер“ и „Хотел Нова Ружа“,
признао је да је на његов рад утицао... руски музичар, Виктор Цој.
отворите📱 Прозор у Русију
признао је да је на његов рад утицао... руски музичар, Виктор Цој.
отворите
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Прозор у Русију
Како је Виктор Цој утицао на аутора филма „Џони Мнемоник“
Отац сајберпанка, Вилијам Гибсон, аутор филмова „Џони Мнемоник“, „Неуромансер“ и „Хотел Новаја Роза“, признао је да је на његов рад утицао... руски музичар, Виктор Цој.
❤11👍4
Песма је заиста постала омиљена и популарна.
Толико да је на годишњицу, пет година касније,
уметник Алексеј Варламов оживео стихове хита
у својој слици
„Дуж широке Волге“.
🎶🎵🎼
Прозор у Русију🔔
Толико да је на годишњицу, пет година касније,
уметник Алексеј Варламов оживео стихове хита
у својој слици
„Дуж широке Волге“.
🎶🎵🎼
Прозор у Русију
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Прозор у Русију
На овој слици можете „чути“ познату песму о Волги
Чувено горковско бродоградилиште „Красноје Сормово“ 1949. године је прославило своју стогодишњицу. Читава земља је славила:
часописи и новине су препричавали о свакодневном животу и подвизима фабрике, компоновали песме и сликали слике.
часописи и новине су препричавали о свакодневном животу и подвизима фабрике, компоновали песме и сликали слике.
❤14👍3
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
Прозор у Русију
Која су имена Немци давали совјетском оружју током Другог светског рата?
Два совјетска тенка су нацисте подсећала на Микија Мауса.
👍14
Media is too big
VIEW IN TELEGRAM
Да ли је најмлађа ћерка Николаја Другог преживела стрељање?
Гласине о томе да је Анастасија некако успела да избегне смрт појавили су се одмах после 1918. у европским круговима руске емиграције. 1920. године полицајац у Берлину је зауставио младу жену која је покушала да скочи с моста. Она је била у стању нервног слома и смештена је у менталну институцију у Далдорфу (данас Витенау). Две године касније почела је да се представља као кнегињица Анастасија.
Друге познате лажне Анастасије биле су: Ана Андерсон, Елеонора Кригер (1901-1954), која се појавила у бугарском селу; Надежда Васиљева (?-1971), ментално оболела особа која је године провела у менталним институцијама и затворима у СССР-у и на крају се убила изгладњивањем у психијатријској болници на острву Свијажск у данашњем Татарстану; Наталија Билиходзе, Грузијка која се 1995. године „огласила” као Анастасија Романова, а умрла 2000. године и сматра се за последњу лажну Анастасију.
Укупно их је било око 30.
отворите📱 Прозор у Русију
Гласине о томе да је Анастасија некако успела да избегне смрт појавили су се одмах после 1918. у европским круговима руске емиграције. 1920. године полицајац у Берлину је зауставио младу жену која је покушала да скочи с моста. Она је била у стању нервног слома и смештена је у менталну институцију у Далдорфу (данас Витенау). Две године касније почела је да се представља као кнегињица Анастасија.
Друге познате лажне Анастасије биле су: Ана Андерсон, Елеонора Кригер (1901-1954), која се појавила у бугарском селу; Надежда Васиљева (?-1971), ментално оболела особа која је године провела у менталним институцијама и затворима у СССР-у и на крају се убила изгладњивањем у психијатријској болници на острву Свијажск у данашњем Татарстану; Наталија Билиходзе, Грузијка која се 1995. године „огласила” као Анастасија Романова, а умрла 2000. године и сматра се за последњу лажну Анастасију.
Укупно их је било око 30.
отворите
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🙏12😭1