Forwarded from G‘ayratxo‘ja G‘afforxo‘ja o‘g‘li
#нобель
Физика бўйича 2025 йилги Нобель мукофоти квант оламининг чегараларини кенгайтирган уч нафар америкалик олимга насиб этди. Жон Кларк, Мишел Деворе ва Жон Мартинис “макродаражадаги квант туннеллаш ҳодисасини кашф этганликлари учун” ушбу юксак мукофотга сазовор бўлди.
Уларнинг инқилобий тадқиқоти шу пайтгача фақат атом ва заррачалар миқёсида кузатиладиган ҳодиса деб қаралиб келинган квант туннелланиши каттароқ, яъни кўзга кўринадиган тизимларда ҳам содир бўлишини кўрсатиб берди.
Бу кашфиёт нафақат фундаментал физика ҳақидаги тасаввурларни ўзгартирди, балки келажак технологиялари, хусусан, ўта қудратли квант компьютерлари ва юқори сезувчанликка эга сенсорларни ишлаб чиқиш учун янги уфқларни очди.
@gayratkhodjasaydaliev
Физика бўйича 2025 йилги Нобель мукофоти квант оламининг чегараларини кенгайтирган уч нафар америкалик олимга насиб этди. Жон Кларк, Мишел Деворе ва Жон Мартинис “макродаражадаги квант туннеллаш ҳодисасини кашф этганликлари учун” ушбу юксак мукофотга сазовор бўлди.
Уларнинг инқилобий тадқиқоти шу пайтгача фақат атом ва заррачалар миқёсида кузатиладиган ҳодиса деб қаралиб келинган квант туннелланиши каттароқ, яъни кўзга кўринадиган тизимларда ҳам содир бўлишини кўрсатиб берди.
Бу кашфиёт нафақат фундаментал физика ҳақидаги тасаввурларни ўзгартирди, балки келажак технологиялари, хусусан, ўта қудратли квант компьютерлари ва юқори сезувчанликка эга сенсорларни ишлаб чиқиш учун янги уфқларни очди.
@gayratkhodjasaydaliev
🔥12👏10⚡3🎉1👀1
Forwarded from G‘ayratxo‘ja G‘afforxo‘ja o‘g‘li
Ўзбекистон Афғонистондаги йирик газ конида иш бошлади
Афғонистон ҳукумати Ўзбекистон компанияларига ўз ҳудудида нефть ва газ қидириш ҳамда уларни қазиб олиш учун расмий рухсат берди. Бу ҳақда Ўзбекистон энергетика вазири Жўрабек Мирзамаҳмудов маълум қилди.
Вазирнинг таъкидлашича, ўзбекистонлик мутахассислар аллақачон Афғонистондаги “Тўти-Майдон” газ конида геологик-қидирув ишларини бошлаб юборган.
Маълумот учун, “Тўти-Майдон” кони тахминан 7,5 минг квадрат километр майдонни эгаллайди. Ҳудудда 30 га яқин қудуқ мавжуд бўлиб, мутахассислар кондаги табиий газ захирасини қарийб 3 триллион куб метрга баҳоламоқда.
@gayratkhodjasaydaliev
Афғонистон ҳукумати Ўзбекистон компанияларига ўз ҳудудида нефть ва газ қидириш ҳамда уларни қазиб олиш учун расмий рухсат берди. Бу ҳақда Ўзбекистон энергетика вазири Жўрабек Мирзамаҳмудов маълум қилди.
Вазирнинг таъкидлашича, ўзбекистонлик мутахассислар аллақачон Афғонистондаги “Тўти-Майдон” газ конида геологик-қидирув ишларини бошлаб юборган.
“Дастлабки натижаларга қараб, келажакда Афғонистон билан бошқа конларда ҳам ҳамкорликни кенгайтиришимиз мумкин”, — деди Жўрабек Мирзамаҳмудов.
Маълумот учун, “Тўти-Майдон” кони тахминан 7,5 минг квадрат километр майдонни эгаллайди. Ҳудудда 30 га яқин қудуқ мавжуд бўлиб, мутахассислар кондаги табиий газ захирасини қарийб 3 триллион куб метрга баҳоламоқда.
@gayratkhodjasaydaliev
👍45👌4👏2🔥1
Mavzu: Rossiya 2025 yilda Ukrainaning 1 foizdan kam hududni bosib oldi – Putin
Ekspertlarimiz: siyosiy fanlar doktori,siyosatshunos Bektosh Berdiyev
Tomosha qiling
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
🔥5👍4👀1
Mavzu: Turkiy davlatlar tashkiloti yig'ilishi haqida
Ekspertlarimiz: Fikrat tahlilchisi, siyosatshunos Hamid Sodiq
Tomosha qiling
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍19🔥6
Forwarded from G‘ayratxo‘ja G‘afforxo‘ja o‘g‘li
Қатар Ташқи ишлар вазирлиги расмий вакили Мажид ал-Ансорийнинг маълум қилишича, Исроил ва ҲАМАС ўртасида Ғазо секторида ўт очишни тўхтатиш бўйича келишувнинг биринчи босқичини амалга ошириш механизмлари тўлиқ келишиб олинган.
"Бугун воситачилар Ғазода ўт очишни тўхтатиш бўйича келишувнинг биринчи босқичини амалга ошириш учун зарур барча қоидалар ва механизмлар бўйича келишувга эришди. Ушбу келишув урушни тўхтатишга, исроиллик гаровдагилар ва фаластинлик маҳбусларни озод қилишга ҳамда гуманитар ёрдам етказилишини таъминлашга қаратилган", — дея қайд этди ал-Ансорий ўзининг X ижтимоий тармоғида.
ҲАМАС баёнотида имзоланган ҳужжат "Ғазодаги урушга якун ясаши" таъкидланган. Ҳаракат, шунингдек, воситачилик қилган Туркия, Қатар ва Мисрга тинчлик йўлидаги саъй-ҳаракатлари учун миннатдорчилик изҳор этди.
Шу билан бирга, Ғазо аҳолиси ҳарбий ҳаракатларнинг тўхтатилишини англатувчи ушбу келишувни нишонлаш учун кўчаларга чиқиб, ўз хурсандчилигини намойиш этмоқда.
Ўз навбатида, Исроил Бош вазири Бенямин Нетаняҳу келишувга эришишдаги ёрдами учун АҚШ Президентига миннатдорчилик билдирди. Нетаняҳу 9 октябрь куни ҳукумат йиғилишини ўтказиб, мазкур ҳужжатни расман ратификация қилишни режалаштираётганини қўшимча қилди.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍30🔥6👏3😡2⚡1😁1🎉1
Mavzu: Isroil va Hamas tarixiy kelishuv
Ekspertlarimiz: siyosiy sharhlovchi, siyosatshunos Abduvali Soyibnazarov
Tomosha qiling
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍6🔥4
Mavzu: Sun'iy Intellekt va uning ortidagi falsafa
Ekspertlarimiz: Fikrat tahlilchisi, siyosatshunos Hamid Sodiq va Avazbek Isaboyev
Tomosha qiling
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍6🔥4
Prezident Shavkat Mirziyoyev “Markaziy Osiyo – Rossiya” formatidagi ikkinchi sammitda strategik sheriklikni mustahkamlash, iqtisodiy hamkorlikni rivojlantirish va mintaqaviy barqarorlikni birgalikda taʼminlashga qaratilgan ko‘plab tashabbuslarni ilgari surdi.
Xususan:
– birgalikda qabul qilingan qaror va loyihalar ijrosini tezlashtirish uchun hukumat rahbarlari o‘rinbosarlari darajasida Muvofiqlashtiruvchi kengash taʼsis etishni taklif qildi;
– tovar ayirboshlashni ko‘paytirish va qishloq xo‘jaligi mahsulotlarini yetkazib berish jarayonlarini yengillashtirish maqsadida “Markaziy Osiyo – Rossiya agroekspressi” loyihasini ishga tushirishni taklif qildi;
– avtomobil, temir yo‘l va aviatsiya aloqalari sohasida milliy dasturlarni uyg‘unlantirish uchun mamlakatlarimiz Transport-logistika konturini ishlab chiqish tashabbusini ilgari surdi;
– Buxoro shahrida ilg‘or muhandislik yechimlarini ishlab chiqish va joriy etishga qaratilgan “Markaziy Osiyo – Rossiya" sanoat injiniring xabini tashkil etishni taklif etdi;
– Toshkentda o‘tkaziladigan “Innoprom. Markaziy Osiyo” ko‘rgazmali forumiga mintaqaning asosiy sanoat va innovatsiya maydoni maqomini berish taklifi bilan chiqdi;
– atom energetikasi yo‘nalishida Mintaqaviy kompetensiyalar markazini O‘zbekistonda tashkil etish, shuningdek, Moskva davlat muhandislik-fizika institutining Toshkent filiali negizida Kadrlar tayyorlash dasturini qabul qilish tashabbusini bildirdi;
– “Markaziy Osiyo va Rossiya energetik sherikligi” kompleks dasturini ishlab chiqish, shuningdek, uglevodorodlarni qidirish va qayta ishlash, energiya tejovchi va “yashil” texnologiyalarni joriy etish bo‘yicha hamkorlikni kengaytirish tashabbusini ilgari surdi;
– Sunʼiy intellekt va raqamli texnologiyalar bo‘yicha Mintaqaviy ekspert kengashini tashkil etish, shuningdek, mamlakatlarda “Skolkovo” innovatsiya markazi filiallarini ochishni taklif etdi;
– “Kelajak muhandislari” konsorsiumini tuzib, Markaziy Osiyo va Rossiyaning yetakchi oliygohlari va ilmiy markazlari salohiyatini birlashtirish hamda yosh tadqiqotchilar va olimlar uchun Maxsus grantlar dasturini taʼsis etish g‘oyasini ilgari surdi;
– har yili o‘tkaziladigan Markaziy Osiyo va Rossiya xalqlari madaniyati, sanʼati va ijodiyoti festivali — Etnomadaniyat forumini tashkil etish taklifini bildirdi;
– terrorizm, ekstremizm, kibertahdidlar va odam savdosiga qarshi kurashish bo‘yicha birgalikda choralar ko‘rish muhimligini qayd etdi hamda Afg‘oniston bo‘yicha yuqori darajadagi maslahatlashuvlar o‘tkazishni taklif qildi.
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
Xususan:
– birgalikda qabul qilingan qaror va loyihalar ijrosini tezlashtirish uchun hukumat rahbarlari o‘rinbosarlari darajasida Muvofiqlashtiruvchi kengash taʼsis etishni taklif qildi;
– tovar ayirboshlashni ko‘paytirish va qishloq xo‘jaligi mahsulotlarini yetkazib berish jarayonlarini yengillashtirish maqsadida “Markaziy Osiyo – Rossiya agroekspressi” loyihasini ishga tushirishni taklif qildi;
– avtomobil, temir yo‘l va aviatsiya aloqalari sohasida milliy dasturlarni uyg‘unlantirish uchun mamlakatlarimiz Transport-logistika konturini ishlab chiqish tashabbusini ilgari surdi;
– Buxoro shahrida ilg‘or muhandislik yechimlarini ishlab chiqish va joriy etishga qaratilgan “Markaziy Osiyo – Rossiya" sanoat injiniring xabini tashkil etishni taklif etdi;
– Toshkentda o‘tkaziladigan “Innoprom. Markaziy Osiyo” ko‘rgazmali forumiga mintaqaning asosiy sanoat va innovatsiya maydoni maqomini berish taklifi bilan chiqdi;
– atom energetikasi yo‘nalishida Mintaqaviy kompetensiyalar markazini O‘zbekistonda tashkil etish, shuningdek, Moskva davlat muhandislik-fizika institutining Toshkent filiali negizida Kadrlar tayyorlash dasturini qabul qilish tashabbusini bildirdi;
– “Markaziy Osiyo va Rossiya energetik sherikligi” kompleks dasturini ishlab chiqish, shuningdek, uglevodorodlarni qidirish va qayta ishlash, energiya tejovchi va “yashil” texnologiyalarni joriy etish bo‘yicha hamkorlikni kengaytirish tashabbusini ilgari surdi;
– Sunʼiy intellekt va raqamli texnologiyalar bo‘yicha Mintaqaviy ekspert kengashini tashkil etish, shuningdek, mamlakatlarda “Skolkovo” innovatsiya markazi filiallarini ochishni taklif etdi;
– “Kelajak muhandislari” konsorsiumini tuzib, Markaziy Osiyo va Rossiyaning yetakchi oliygohlari va ilmiy markazlari salohiyatini birlashtirish hamda yosh tadqiqotchilar va olimlar uchun Maxsus grantlar dasturini taʼsis etish g‘oyasini ilgari surdi;
– har yili o‘tkaziladigan Markaziy Osiyo va Rossiya xalqlari madaniyati, sanʼati va ijodiyoti festivali — Etnomadaniyat forumini tashkil etish taklifini bildirdi;
– terrorizm, ekstremizm, kibertahdidlar va odam savdosiga qarshi kurashish bo‘yicha birgalikda choralar ko‘rish muhimligini qayd etdi hamda Afg‘oniston bo‘yicha yuqori darajadagi maslahatlashuvlar o‘tkazishni taklif qildi.
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
🔥5⚡1👍1
Forwarded from G‘ayratxo‘ja G‘afforxo‘ja o‘g‘li
Европа Путинни Тожикистонда ҳибсга олинишини хоҳлаганмиди?
Ёхуд "Иккиюзламачилик сиёсати: ЕИ учун Путинга қўлланилган меъёрлар Нетаняҳуга ўтмайдими?"
Халқаро жиноят суди (ХЖС) томонидан ҳибсга олиш ордери берилганига қарамай, Россия президенти Владимир Путин Тожикистонга ташриф буюрди. Бу ҳолат Рим статутига аъзо бўлган Тожикистоннинг халқаро мажбуриятларига зиддир, зеро ушбу ҳужжатга кўра, иштирокчи давлатлар суд ордерларини ижро этишга мажбур.
Эслатиб ўтамиз, ХЖС Путинни Украинанинг вақтинча босиб олинган ҳудудларидан украиналик болаларни ноқонуний депортация қилишда гумонлаб, халқаро гуманитар ҳуқуқни қўпол равишда бузганликда айблаган ва унга нисбатан ҳибсга олиш ордерини берган.
Европа Иттифоқи бу борада Россиянинг Украинадаги тажовузи давомида содир этилган барча жиноятлар учун жавобгарлик муқаррарлигини таъкидлаган. Брюссель ХЖС прокурорининг Украинадаги терговларини қўллаб-қувватлашини ва барча давлатларни ҳамкорликка чақиришини билдирган.
Бироқ, кузатувчилар ЕИнинг бу каби қатъиятини бошқа ҳолатларда намоён этмаётганига эътибор қаратмоқда. Масалан, Исроилнинг Ғазодаги ҳарбий амалиётлари ва инсон ҳуқуқларининг оммавий бузилиши ҳолатлари юзасидан халқаро ҳамжамиятда кескин танқидлар янграётган бир пайтда, Брюссель Исроил раҳбариятига нисбатан худди шундай тамойилларни қўллашга шошилмаяпти.
Бундай тафовутлар Европа Иттифоқининг халқаро ҳуқуқни қўллашда сиёсий манфаатлардан келиб чиқиб, иккиюзламачиликка йўл қўяётгани ҳақидаги қарашларни кучайтирмоқда. Таҳлилчиларнинг фикрича, агар Брюссель халқаро ҳуқуқ меъёрларини барчага бирдек қўлламас экан, унинг адолат ва универсал қадриятлар тарафдори сифатидаги обрўсига жиддий путур етади.
📱 Каналга обуна бўлинг: @gayratkhodjasaydaliev
Ёхуд "Иккиюзламачилик сиёсати: ЕИ учун Путинга қўлланилган меъёрлар Нетаняҳуга ўтмайдими?"
Халқаро жиноят суди (ХЖС) томонидан ҳибсга олиш ордери берилганига қарамай, Россия президенти Владимир Путин Тожикистонга ташриф буюрди. Бу ҳолат Рим статутига аъзо бўлган Тожикистоннинг халқаро мажбуриятларига зиддир, зеро ушбу ҳужжатга кўра, иштирокчи давлатлар суд ордерларини ижро этишга мажбур.
Эслатиб ўтамиз, ХЖС Путинни Украинанинг вақтинча босиб олинган ҳудудларидан украиналик болаларни ноқонуний депортация қилишда гумонлаб, халқаро гуманитар ҳуқуқни қўпол равишда бузганликда айблаган ва унга нисбатан ҳибсга олиш ордерини берган.
Европа Иттифоқи бу борада Россиянинг Украинадаги тажовузи давомида содир этилган барча жиноятлар учун жавобгарлик муқаррарлигини таъкидлаган. Брюссель ХЖС прокурорининг Украинадаги терговларини қўллаб-қувватлашини ва барча давлатларни ҳамкорликка чақиришини билдирган.
Бироқ, кузатувчилар ЕИнинг бу каби қатъиятини бошқа ҳолатларда намоён этмаётганига эътибор қаратмоқда. Масалан, Исроилнинг Ғазодаги ҳарбий амалиётлари ва инсон ҳуқуқларининг оммавий бузилиши ҳолатлари юзасидан халқаро ҳамжамиятда кескин танқидлар янграётган бир пайтда, Брюссель Исроил раҳбариятига нисбатан худди шундай тамойилларни қўллашга шошилмаяпти.
Бундай тафовутлар Европа Иттифоқининг халқаро ҳуқуқни қўллашда сиёсий манфаатлардан келиб чиқиб, иккиюзламачиликка йўл қўяётгани ҳақидаги қарашларни кучайтирмоқда. Таҳлилчиларнинг фикрича, агар Брюссель халқаро ҳуқуқ меъёрларини барчага бирдек қўлламас экан, унинг адолат ва универсал қадриятлар тарафдори сифатидаги обрўсига жиддий путур етади.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍16😁6💯6🤯1👀1
Mavzu: Shimoliy Koreya qudratlimi?
Ekspertlarimiz: siyosatshunos, tarixchi Jahongir Akramov
Tomosha qiling
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍5😁1
Mavzu: Rossiya Ozarbayjon oldidagi “aybini tan oldi”
Ekspertlarimiz: siyosiy fanlar doktori,siyosatshunos Bektosh Berdiyev
Tomosha qiling
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍13👏2😱1
Mavzu: SSSR davrida Oʻzbek xotin-qizlarining ayanchli tarixi
Ekspertlarimiz: yozuvchi Javlon Jovliyev
Tomosha qiling
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
😢12⚡2🔥1😁1
Mavzu:
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍8👏3
Forwarded from G‘ayratxo‘ja G‘afforxo‘ja o‘g‘li
Нобель мукофотисиз қолган Трампдан дунё нима кутмоқда?
Bloomberg нашрининг ёзишича, Дональд Трампнинг тинчлик бўйича Нобель мукофотини ололмагани унинг учун элита томонидан рад этилганлик, навбатдаги шармандалик сифатида қабул қилиниши мумкин. Энди асосий савол — у бунга жавобан ўзининг ғазабини қандай намоён қилади?
Агентликнинг қайд этишича, бунинг илк синови Трампнинг яқин кунларда Миср ва Исроилга режалаштирилган ташрифида кўринади. У ерда Трамп тинчлик битимини нишонлаши керак эди. Бироқ Нобел мукофотининг рамзий аҳамиятисиз, у келишувнинг дастлабки муҳим босқичларидаёқ унга бўлган қизиқишини йўқотиши мумкин.
Шу билан бирга, кузатувчиларнинг фикрича, Америка қўшинларининг Венесуэла яқинида тўпланиши фонида, ҳеч қандай мукофот Трампни эҳтимолий ҳарбий ҳаракатлардан тўхтатиб қола олмайди.
Норвегияда эса сиёсатчилар президентнинг эҳтимолий жавоб чораларига тайёргарлик кўрмоқда. Улар Трамп мамлакатга қарши тарифлар қўллаши ёки унинг суверен фондини нишонга олиши мумкинлигини истисно қилмаяпти, гарчи у аввалроқ Ослога нисбатан бундай чораларни таклиф қилмаган бўлса-да.
Bloomberg хулосасига кўра, дунё етакчилари "Трамп Нобел мукофотидан маҳрум бўлгач, дипломатик фаолликка қизиқишини йўқотадими?" деган саволга жавоб кутиб, уни диққат билан кузатмоқда.
📱 Каналга обуна бўлинг: @gayratkhodjasaydaliev
Bloomberg нашрининг ёзишича, Дональд Трампнинг тинчлик бўйича Нобель мукофотини ололмагани унинг учун элита томонидан рад этилганлик, навбатдаги шармандалик сифатида қабул қилиниши мумкин. Энди асосий савол — у бунга жавобан ўзининг ғазабини қандай намоён қилади?
Агентликнинг қайд этишича, бунинг илк синови Трампнинг яқин кунларда Миср ва Исроилга режалаштирилган ташрифида кўринади. У ерда Трамп тинчлик битимини нишонлаши керак эди. Бироқ Нобел мукофотининг рамзий аҳамиятисиз, у келишувнинг дастлабки муҳим босқичларидаёқ унга бўлган қизиқишини йўқотиши мумкин.
Шу билан бирга, кузатувчиларнинг фикрича, Америка қўшинларининг Венесуэла яқинида тўпланиши фонида, ҳеч қандай мукофот Трампни эҳтимолий ҳарбий ҳаракатлардан тўхтатиб қола олмайди.
Норвегияда эса сиёсатчилар президентнинг эҳтимолий жавоб чораларига тайёргарлик кўрмоқда. Улар Трамп мамлакатга қарши тарифлар қўллаши ёки унинг суверен фондини нишонга олиши мумкинлигини истисно қилмаяпти, гарчи у аввалроқ Ослога нисбатан бундай чораларни таклиф қилмаган бўлса-да.
Bloomberg хулосасига кўра, дунё етакчилари "Трамп Нобел мукофотидан маҳрум бўлгач, дипломатик фаолликка қизиқишини йўқотадими?" деган саволга жавоб кутиб, уни диққат билан кузатмоқда.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍5😁4🔥2⚡1🤯1
Forwarded from G‘ayratxo‘ja G‘afforxo‘ja o‘g‘li
Марказий Осиё “ҳеч кимнинг орқа ҳовлиси” эмас
Минтақа учун кураш: Россия, Хитой ва Европа Иттифоқи рақобатида ким ғолиб чиқмоқда?
Россия Марказий Осиё давлатларини ўзининг тинчликсевар сиёсатига ишонтиришга уринмоқда. Бироқ Москванинг минтақадаги таъсири заифлашиб борар экан, Европа Иттифоқи миллиардлаб евролик сармоя пакетларини таклиф қилмоқда, Хитой эса йирик иқтисодий ва инфратузилмавий лойиҳалар орқали ўз мавқеини мустаҳкамламоқда. Хўш, стратегик аҳамиятга эга бўлган ушбу минтақада қайси куч устунликка эришмоқда?
Москванинг заифлашаётган таъсири ва уни сақлаб қолиш ҳаракатлари
Украинадаги уруш Россиянинг Марказий Осиёдаги нуфузига жиддий зарба берди. Президент Владимир Путин минтақа раҳбарларини Москванинг "тинчлик ва барқарорликдан манфаатдор" эканига ишонтиришга ҳаракат қилса-да, таҳлилчиларнинг фикрича, Украинадаги воқеалар Россияга нисбатан ишончни сезиларли даражада пасайтирган.
Бунинг яққол далили – 2022 йилда Украинага босқин бошланганда Марказий Осиё давлатларидан бирортаси Кремлни очиқчасига қўллаб-қувватламаганидир. Минтақа мамлакатлари учун ҳудудий яхлитлик тамойили муҳим аҳамиятга эга ва шу сабабли улар Россиянинг ҳаракатларига нисбатан эҳтиёткор позицияни эгаллади.
Шунга қарамай, Россиянинг қўлида ҳали ҳам маълум дастаклар мавжуд – сиёсий элиталар билан кўп йиллик шахсий ишонч ва энергетика дипломатияси: “Росатом” Қозоғистон ва Ўзбекистонда атом электр станцияларини (АЭС) қуриш бўйича асосий ҳамкор ҳисобланади. Газ соҳасидаги лойиҳалар ҳам Россияга ўз таъсирини сақлаб қолишга ёрдам бермоқда.
Бироқ Россиянинг иқтисодий қудрати заифлашгани яққол кўзга ташланмоқда. Масалан, 2023 йилда Россия Қозоғистондаги учта иссиқлик электр станциясини молиялаштиришга қодир бўлмади. "Эндиликда Россия куч позициясидан эмас, балки санкцияларни четлаб ўтиш имкониятини тақдим этувчи савдо ҳамкори сифатида ҳаракат қилмоқда," – дейди таҳлилчи Мартин Поплавский.
Янги кучлар: Иқтисодий гигант Хитой ва жозибадор Европа Иттифоқи
Хитой Марказий Осиёда Россиянинг асосий рақобатчисига айланиб улгурди. Пекин минтақага фақат сармоя киритибгина қолмай, балки уни ўз иқтисодий тизимига чуқур интеграция қилмоқда. Темир йўл ва ҳаво алоқаларини кенгайтириш, саноат ва логистика соҳаларидаги йирик лойиҳалар Хитойнинг узоқ муддатли стратегиясидан далолат беради. Кирилл Кривошеев таъкидлаганидек,
Европа Иттифоқи минтақага 12 миллиард евролик сармоя дастурини таклиф қилиб, ўзини жозибадор иқтисодий ҳамкор сифатида намоён этмоқда. Европа Кенгаши раиси Антониу Кошта томонидан илгари сурилган “қоидаларга асосланган кўп томонлама тартиб” ғояси ўз суверенитетини мустаҳкамлашга интилаётган минтақа давлатлари учун катта аҳамиятга эга. Шунингдек, Европа Иттифоқи Москвани четлаб ўтувчи “Ўрта йўлак” транспорт йўналишини фаол молиялаштирмоқда.
Марказий Осиё – мустақил геосиёсий ўйинчи
2022 йил Марказий Осиё давлатлари учун бурилиш нуқтаси бўлди. Улар энди йирик кучлар ўртасидаги рақобат майдони эмас, балки геосиёсатнинг тўлақонли иштирокчиларига айланмоқда. Минтақа давлатлари чегара низоларини Россиянинг воситачилигисиз ҳал қилишга, ташқи сиёсатни ўзаро мувофиқлаштиришга ва ҳамкорликни рақобатдан устун қўйишга интилмоқда.
Бугунги кунда Марказий Осиёда аниқ бир "ғолиб" йўқ.
Аммо энг муҳим ўзгариш шундаки, Марказий Осиё давлатлари илк бор ўз манфаатларини мустақил белгилайдиган ва йирик ўйинчилар ўртасида мувозанатни сақлай оладиган янги геосиёсий марказ сифатида шаклланмоқда. Минтақа энди “ҳеч кимнинг орқа ҳовлиси” эмас.
📱 Каналга обуна бўлинг: @gayratkhodjasaydaliev
Минтақа учун кураш: Россия, Хитой ва Европа Иттифоқи рақобатида ким ғолиб чиқмоқда?
Россия Марказий Осиё давлатларини ўзининг тинчликсевар сиёсатига ишонтиришга уринмоқда. Бироқ Москванинг минтақадаги таъсири заифлашиб борар экан, Европа Иттифоқи миллиардлаб евролик сармоя пакетларини таклиф қилмоқда, Хитой эса йирик иқтисодий ва инфратузилмавий лойиҳалар орқали ўз мавқеини мустаҳкамламоқда. Хўш, стратегик аҳамиятга эга бўлган ушбу минтақада қайси куч устунликка эришмоқда?
Москванинг заифлашаётган таъсири ва уни сақлаб қолиш ҳаракатлари
Украинадаги уруш Россиянинг Марказий Осиёдаги нуфузига жиддий зарба берди. Президент Владимир Путин минтақа раҳбарларини Москванинг "тинчлик ва барқарорликдан манфаатдор" эканига ишонтиришга ҳаракат қилса-да, таҳлилчиларнинг фикрича, Украинадаги воқеалар Россияга нисбатан ишончни сезиларли даражада пасайтирган.
Бунинг яққол далили – 2022 йилда Украинага босқин бошланганда Марказий Осиё давлатларидан бирортаси Кремлни очиқчасига қўллаб-қувватламаганидир. Минтақа мамлакатлари учун ҳудудий яхлитлик тамойили муҳим аҳамиятга эга ва шу сабабли улар Россиянинг ҳаракатларига нисбатан эҳтиёткор позицияни эгаллади.
Шунга қарамай, Россиянинг қўлида ҳали ҳам маълум дастаклар мавжуд – сиёсий элиталар билан кўп йиллик шахсий ишонч ва энергетика дипломатияси: “Росатом” Қозоғистон ва Ўзбекистонда атом электр станцияларини (АЭС) қуриш бўйича асосий ҳамкор ҳисобланади. Газ соҳасидаги лойиҳалар ҳам Россияга ўз таъсирини сақлаб қолишга ёрдам бермоқда.
Бироқ Россиянинг иқтисодий қудрати заифлашгани яққол кўзга ташланмоқда. Масалан, 2023 йилда Россия Қозоғистондаги учта иссиқлик электр станциясини молиялаштиришга қодир бўлмади. "Эндиликда Россия куч позициясидан эмас, балки санкцияларни четлаб ўтиш имкониятини тақдим этувчи савдо ҳамкори сифатида ҳаракат қилмоқда," – дейди таҳлилчи Мартин Поплавский.
Янги кучлар: Иқтисодий гигант Хитой ва жозибадор Европа Иттифоқи
Хитой Марказий Осиёда Россиянинг асосий рақобатчисига айланиб улгурди. Пекин минтақага фақат сармоя киритибгина қолмай, балки уни ўз иқтисодий тизимига чуқур интеграция қилмоқда. Темир йўл ва ҳаво алоқаларини кенгайтириш, саноат ва логистика соҳаларидаги йирик лойиҳалар Хитойнинг узоқ муддатли стратегиясидан далолат беради. Кирилл Кривошеев таъкидлаганидек,
“Россия ва Хитой ҳамкорлик орқали бир-бирини сиғдираётгандек кўринса-да, аслида Пекин минтақадаги таъсирни аста-секин ўз қўлига олмоқда.”
Европа Иттифоқи минтақага 12 миллиард евролик сармоя дастурини таклиф қилиб, ўзини жозибадор иқтисодий ҳамкор сифатида намоён этмоқда. Европа Кенгаши раиси Антониу Кошта томонидан илгари сурилган “қоидаларга асосланган кўп томонлама тартиб” ғояси ўз суверенитетини мустаҳкамлашга интилаётган минтақа давлатлари учун катта аҳамиятга эга. Шунингдек, Европа Иттифоқи Москвани четлаб ўтувчи “Ўрта йўлак” транспорт йўналишини фаол молиялаштирмоқда.
Марказий Осиё – мустақил геосиёсий ўйинчи
2022 йил Марказий Осиё давлатлари учун бурилиш нуқтаси бўлди. Улар энди йирик кучлар ўртасидаги рақобат майдони эмас, балки геосиёсатнинг тўлақонли иштирокчиларига айланмоқда. Минтақа давлатлари чегара низоларини Россиянинг воситачилигисиз ҳал қилишга, ташқи сиёсатни ўзаро мувофиқлаштиришга ва ҳамкорликни рақобатдан устун қўйишга интилмоқда.
Бугунги кунда Марказий Осиёда аниқ бир "ғолиб" йўқ.
• Россия сиёсий ва хавфсизлик соҳасидаги таъсирини сақлаб қолмоқда.
• Хитой иқтисодий жиҳатдан мутлақ етакчига айланмоқда.
• Европа Иттифоқи қоидаларга асосланган ва диверсификацияланган ҳамкорлик орқали ўз мавқеини кучайтирмоқда.
Аммо энг муҳим ўзгариш шундаки, Марказий Осиё давлатлари илк бор ўз манфаатларини мустақил белгилайдиган ва йирик ўйинчилар ўртасида мувозанатни сақлай оладиган янги геосиёсий марказ сифатида шаклланмоқда. Минтақа энди “ҳеч кимнинг орқа ҳовлиси” эмас.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍33⚡3🔥1👏1
Mavzu:Nobel mukofotisiz qolgan Trampdan dunyo nima kutmoqda?
Ekspertlarimiz: Fikrat tahlilchisi, siyosatshunos Hamid Sodiq
Tomosha qiling
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍5🔥4😁3
Mavzu: Markaziy Osiyoga “yoqish” uchun jiddiy kurash ketmoqda
Ekspertlarimiz: professor, siyosatshunos Farhod Karimov va siyosatshunoslar Muxtor Nazirov, Jahongir Akramov
Tomosha qiling
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
💯5👍4⚡2🔥1
Mavzu: Oltin o'rda bizga begonami?
Ekspertimiz: professor, tarixchi G'aybulla Boboyorov
Tomosha qiling
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍12👏5🔥1
Forwarded from G‘ayratxo‘ja G‘afforxo‘ja o‘g‘li
Афғонистон ва Покистон чегарасида қуролли тўқнашув: томонлар бир-бирини айбламоқда
Афғонистондаги “Толибон” ҳукумати Покистон билан чегарадош тоғли ҳудудларда Покистон ҳарбий кучларига зарбалар берганини тасдиқлади. Бу ҳақда BBC нашри хабар бермоқда.
“Толибон” баёнотига кўра, бу ҳаракатлар Покистон ҳаво кучларининг пайшанба куни Афғонистон ҳаво ҳудудини бузиб, маҳаллий бозорни бомбардимон қилганига жавобан амалга оширилган. Расмий Кобул буни “жавоб операцияси” деб атамоқда.
Ўз навбатида, Покистон ички ишлар вазири Моҳсин Нақвий афғон кучларининг ҳужумини “асоссиз” деб баҳолаб, уларни тинч аҳолини ўққа тутишда айблади. Шунингдек, вазир Исломобод Кобулнинг ҳаракатларига жавоб қайтаришга тайёрлигини билдирди.
Покистон ҳукумати узоқ вақтдан бери “Толибон”ни ўз ҳудудида террорчилик хуружларини уюштираётган гуруҳларга бошпана бераётганликда айблаб келади. “Толибон” ҳаракати эса бу айбловларни доимий равишда рад этиб келган.
BBC манбаларининг қайд этишича, асосий жанглар Покистоннинг Куррам туманида бўлиб ўтган ва иккала томон ҳам артиллерия ва ўқотар қуроллардан фойдаланган. Ҳозирча қурбонлар сони ҳақида аниқ маълумот йўқ.
📱 Каналга обуна бўлинг: @gayratkhodjasaydaliev
Афғонистондаги “Толибон” ҳукумати Покистон билан чегарадош тоғли ҳудудларда Покистон ҳарбий кучларига зарбалар берганини тасдиқлади. Бу ҳақда BBC нашри хабар бермоқда.
“Толибон” баёнотига кўра, бу ҳаракатлар Покистон ҳаво кучларининг пайшанба куни Афғонистон ҳаво ҳудудини бузиб, маҳаллий бозорни бомбардимон қилганига жавобан амалга оширилган. Расмий Кобул буни “жавоб операцияси” деб атамоқда.
Ўз навбатида, Покистон ички ишлар вазири Моҳсин Нақвий афғон кучларининг ҳужумини “асоссиз” деб баҳолаб, уларни тинч аҳолини ўққа тутишда айблади. Шунингдек, вазир Исломобод Кобулнинг ҳаракатларига жавоб қайтаришга тайёрлигини билдирди.
Покистон ҳукумати узоқ вақтдан бери “Толибон”ни ўз ҳудудида террорчилик хуружларини уюштираётган гуруҳларга бошпана бераётганликда айблаб келади. “Толибон” ҳаракати эса бу айбловларни доимий равишда рад этиб келган.
BBC манбаларининг қайд этишича, асосий жанглар Покистоннинг Куррам туманида бўлиб ўтган ва иккала томон ҳам артиллерия ва ўқотар қуроллардан фойдаланган. Ҳозирча қурбонлар сони ҳақида аниқ маълумот йўқ.
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
😢12😡7🤯3🔥2
Mavzu:
Rasmiy sahifalarimizga obuna bo'ling
telegram |instagram | facebook | youtube | fikratonline
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM
👍16🔥2👏2😢1